Lo Puèi de Velai
Vila d'Occitània |
Lo Puèi de Velai ([luˈpœj ðə vəˈlaj] localament, e [lu/lø'pɛj] enquesiam mai en Auvèrnhe), e sa forma classica Lo Puèi Nòstra Dòna (Le Puy-en-Velay en francés, ancianament Le Puy-Sainte-Marie), es la capitala de la region istorica de Velai (Occitània) e lo chapluòc delh departament delh Naut Léger dins la region d'Auvèrnhe-Ròse-Aups, ancianament d'Auvèrnhe.
Lo Puèi de Velai
Le-Puy-en-Velay | ||
---|---|---|
Lo Puèi de Velai. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 45° 02′ 39″ N, 3° 53′ 09″ E | |
Superfícia | 16,79 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
888 m 628 m 600 m | |
Geografia politica | ||
País | Velai Lengadòc | |
Estat | França | |
Region 84 |
Auvèrnhe Ròse Aups | |
Departament 43 |
Naut Léger (chapluòc) | |
Arrondiment 432 |
Lo Puèi de Velai (chapluòc) | |
Canton 4399 |
Lo Puèi de Velai 1, 2, 3 e 4 | |
Intercom 244300018 |
CA delh Puèi de Velai (residéncia) | |
Cònsol | Michel Chapuis (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
19 061 ab. 19 940 ab. | |
Densitat | 1 108,93 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Gentilici | pogés -esa; ponòt, ponòta | |
Còde postal | 43000 | |
Còde INSEE | 43157 | |
http://www.mairie-le-puy-en-velay.fr/ |
Sos abitants se dison los ponòts, las ponòtas (rarament los pogés/las pogesas).
Geografia
modificarLo Puèi de Velai se situa alh centre delh departament delh Naut Léger, la vila se trapa a 135 km de Lion, 130 km de Clarmont d'Auvèrnhe e a 76 km de Sant Estève. Adoncas, es ben isolada de la rèsta d'Auvèrnhe e a mai de relacions ambe Sant Estève qu'ambe Clarmont d'Auvèrnhe : es religada a la promèira ambe una autorota e nonmàs per la rota a la segonda).
Es la capitala delh país istoric de Velai que faguèt istoricament partida de Lengadòc e qu'ocupa la màger part delh departament delh Naut Léger (aiara dins la region administrativa d'Auvèrnhe Ròse Aups).
Perimètre delh territòri
modificarToponimia
modificarLas fòrmas ancianas son : Ad locum quem Anicius vocitant en 591 (Gregòri de Tors), ANICIO alh secle VII (triens merovingian), Altare Sanctæ Mariæ Anitiensis ecclesiæ vès 920, Ecclesia Aniciensis seu Vallavensis en 924, Sancta Maria de Anicio en 961, Civitas Vallavorum en 998, Est civitas famosissima quæ ab antiquis Annicium, a modernis vero Podium Beatæ Mariæ nuncupatur alh secle X, Urbs Anitium alh secle X, ANITIO CIIVIT (denèir delh secle X), Podium Sanctæ Mariæ en 1077, Civitas Vellavorum en 1102, Beata Maria de Podio en 1163, Au Poi Sancta Maria en 1208, Civitas Podii en 1220, Lo Pey alh secle XIII, Sancta Maria de Podio in Alvernia alh secle XIII (afirmacion erronèa, origina Sent Marçau de Limòtges), Poies del Puei alh secle XIII, L'evesquat, la siutat del Puei Nostra Domna alh secle XIII, La cort del Puoi Santa Maria alh secle XIII, Podium Nostræ Dominæ alh secle XIV, Le Puy Nostre Dame alh secle XV, Lo Peu en 1501, La cité du Puis-en-Velay en 1537, Le Puy d'Anis alh secle XVI, Nostre-Dame du Puy en 1644, etc [1].
Lo mot puei (grafia francesa delh nom de la viala Lou Peuï) z-es lo resultat de podium, « petita eminéncia ». Lo mot passèt a pòi, fòrma mantenguda dins los tèxtes taiqualh començament delh secle XIII, pueis puèi o pèu [pew] a partir delh secle XV. La fòrma pòi, puòi s'es conservada dins una partida delh Sinjalés [2].
Lo nom d'origina èra Anicio-, que vendriá de ana, « sanha, nauta, narsa », ambelh sufixe prelatin -iciu, e que s'explicariá per la preséncia dins una depression. Mas Negre explica lo nom per lo nom « romanic » de persona Anicius [3].
Istòria
modificarAntiquitat : un siti ja religiós
modificarLo siti extraordinari del Puèi foguèt occupat au mens dempuèi lo Paleolitic (recèrcas arqueologicas en la bauma delh "Ranc delh Barri" amont de la vila). Lo "Puèi" (delh latin Podium o latin popular Podiu , que venguèt Puèi en occitan) èra lo plan d'un latz delh ranc Cornelha, qu'es ara lo plan del Fòr. I foguèt situat un dolmen, que venguèt la "peira de las febras", qu'es tojorn dins la catedrala.. Lo luòc venguèt un sanctuari gallo-roman per la divinitat Adidon, que se nomenat tanben Anis e qu'es beleu lo contrapar d'Appolon : lo nom latin de la vila èra Anicium. Lo terrador èra qu' un locus : la ciutat capitala del Velai èra Ru-essio (Sant Paulian).
Nauta Edat Mejana : naissença de la vila
modificarA partir del sègle IV, lo culte es marial. L'avescat quitèt Sant Paulian per lo Puèi beleu alh sègle VI. Lo nom qu' erá entre Lo Puèi e Anicium/ Anis es Lo Puèi al sègle XII. Es la capitala del Velai alh sègle X.
Dison que la verge nèira del Puèi foguèt donada per Sant Loís.
Edat Mejana : desvolapement
modificarLa vila se bastiguèt alh sègle XIII (muralhas e tors, fònt de la Bidoira ). Es un de los pus grands centres de pelerinatge. Lo punt de despartida delh chamin vers Sant Jaume de Compostèla bailèt son nom a la Via Podiensis. Dos capdòbras de l'art romanic i fogueron bastits: la catedrala et la chapèla Sant Michial d'Agulha[4].
Es tanben un grand centre intellectual d'Occitània : los trobadors s'encontran a la "cor delh Puèi' e l'universitat Sant Maiòl i èra famosa. Peire Cardenal ne's sortit.
Sègles XVI a XVIII : l'atge d'aur de la vila
modificarLa vila es d'importança: mai de 15000 abitants (coma uèi!), una de las pus grandas d'Occitània. La richessa de la vila se vei amb força ostalas d'aquelh temps.Grandas fèiras, mestièrs delh cuer e de la dentèla fon la fama de la ciutat. Èra tanben un grand país de vinha, çò qu'es dificil d'imaginar uèi (mès la toponomia i fai pensar).
Força testimònis escrits son gardats sobre aquela epòca :
- las cronicas d’ Estiène Mètge (dit “ de Médicis”), Joan Burel, A. Jacmon bailan una descripcion au jorn lo jorn de la vida de la ciutat (epidemias, visita reila ou autres, facts de justiça,...) .
- las comedias en occitan e francés d’Antòni Clet montran lo monde de la vila vès 1750 : cònsol “content” d’èstre estat eligit, eposa o maire que n’ an pro, cirurgians sobretot amaturs de cabaret, bolongièra que “cranha pas”, vinhairon malin e mesme un abat qu'a perdut lo cap...
En 1794, la verge nèira es cremada per Guyardin, un ancian abat sortit de la Marna vengut revòlucionari, davant que d'achabar sa corsa coma "chabalièr de l'Empèri".
En 1789, Lo Puei èra lo chapluòc de la província e delh comtat de Velai e la residéncia d'un aveschat, d'una seneschauciá, d'una mareschauciá e d'una cort comuna non ressortissenta. En mai de sa gleisa catedrala, dedicada a Nòstra Dòna, la vila aviá cinc gleisas parochalas : 1) la gleisa collegiala de Sant Vòsi, a la nominacion de l'avesque; 2) la gleisa de Sant Jòrge, a la nominacion delh director delh seminari; 3) la gleisa de Sant Pèire lo Monestier, a la nominacion delh prior de Sant Pèire lo Monestier; 4) la gleisa de Sant Pèire la Torre, a la nominacion de l'abat de la collegiala d'aquelh nom; 5) la gleisa de Sant Joan de Jerusalèm, a la nominacion delh grand baile de Lion [1].
Sègles XIX e XX: lo chapluòc delh Naut Léger
modificarLo chapluòc delh departament delh Naut Léger s'espandís. De novels monuments son bastits: l'estatua Nostra Dama de França (1860) a l'estetica discutida e sobretot lo musèu Crosatièr (1868), un delhs plus grands de França en 1900. La vila es dinamica mas pas pro per retrobar son prestigi d'autres còps.
En feurèir de 1965, Taulhac e Orç e Mons saguèron racampadas amb Lo Puei [5].
La velha vila es renovada remarcadoirament dins las annadas 1970-1980.
Eraldica
modificarD'azur semenat de floralís d'aur ambe l'agla d'argent delh vòl abaissat brochant. |
Administracion
modificarDemografia
modificar
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
11 060 | 10 601 | 12 318 | 14 844 | 14 930 | 14 924 | 14 674 | 14 995 | 15 723
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
16 666 | 17 015 | 19 532 | 19 233 | 19 250 | 18 825 | 19 031 | 20 308 | 20 793
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
20 570 | 21 420 | 20 944 | 18 488 | 19 821 | 20 288 | 21 660 | 22 705 | 23 453
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
25 125 |
26 389 |
26 594 |
24 064 |
21 743 |
20 490 |
19 321 |
18 885 |
18 879 20 046 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
18 810 19 999 |
18 521 19 665 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
- En 2018 la populacion èra de 19061 abitants e la densitat èra de 1 135,26 ab/km².
La populacion municipala baissa, en partida encausa de la periurbanizacion. Mas la populacion de l'unitat urbana baissa (42 605 abitants en 1975, 38047 en 2021). L'aira d'atraccion compta 82 583 abitants sobre 59 comunas.
Quartièrs e charrèiras delh Puèi
modificarLo plan
modificarUna de las plaças majoras delh Puèi. En francés "place du plot" és una tautologia, que vòl dire "plan delh plan" ! Èra benleu lo "cardò" de la vila galloromana e es d'aquí que los pelegrins parton ves Sant Jaume de Compostèla.
Lo plan èra alh sègle XVI lo plan de la Fruta: un mercadal. I a totjorn lo mercat los dissabtes. Es d'una arquitectura occitana. D'un latz, la comuna foguèt bastida en 1762. La fònt de la Bidoira alh mièg de la plaça es de 1246 e se ditz qu'es alquimics.
I a los quartèirs delhs Olèirs e lo delhs Barris.
Lo Clausèl e lo Martoret
modificarDe l'autre latz de la comuna, doas plaças tocat-tocantas. Lo clausèl èra un cimentèri a l'Eatge Mejan. Lo martoret èra l'endreit ont los condemnats èran pendolats puèi guilhotinats (pendent la Revolucion Franceda). La famosa "verge nèira" de la catedrala delh Puèi i foguèt cremada per los revolucionaris lo 8 de junh delh 1794.
Lo barri delh Collègi
modificarEntre lo Clausèl e lo Potzaròt. S'apelava charrèira de Sabatariá-Velha dempuèi lo sègle XIV. Èra lo quartèir mai poblat de la ciutat amb los òmes e femnas dels mestèirs del cuèr, de la dentèla amai los orfèbres. Antòni Clet i teniá sa librariá/estampariá. Lo collègi foguèt fondat per los jesuitas (que se dison "joistes" al Puèi) dins las annadas 1580. Aviá 1200 escolans en 1712. Venguèt lo licèu "imperial", lo licèu "de garçons" davant de devenir a l'ora d'ara lo collègi La Faieta. L'alumnus mai famos foguèt Francés Peirard, menaire politic pendent la Revolucion, e matematician.
Lo potzaròt
modificarUn barri qu'èra fòra las muralhas de la ciutat e ont i aviá un potz de ròda... Ara es un polit vilatge alh mièg de la vila modèrna, mas qu'èra lo quartièr delh "petit monde" delh Puèi.
La còla de basquet de la vila ten son antièna d'un vielh chant occitan delh quartièr :
"Anem, anem elh baschàs Potzaròt
Carnaval apròcha
Aqu'es aquò,
la farça i sará".
Charrèira Pana-sac
modificarAlh cap, la tor Pana-sac, la sola conservada de las muralhas de la ciutat. Alh mièg d'un barri ont èra descargat lo granatge e ont los sacs èran panats... I a de polits ostalàs que mostran la richessa de la ciutat alh sègle XVII.
Charrèira delh cossolat (consolat)
modificarL'ostau delhs cònsols i èra a l'Eatge Mejan. Lo contrabandièr Lois Mandrin i ataquèt lo depaus de tabat en octòbre del 1754.
Especialitats
modificarPersonalitats ligadas amb la comuna
modificar- Pèire Cardenal (vès 1180- vès 1278) : trobador
- Pònç de Chapduèlh (s. XII - XIII) : trobador
- Gilbèrt dau Motier de La Faieta (1757-1834) : general, òme politic
- Antòni Clet (1705-1785) : estampaire, escrivan occitan
- Simone Weil (1909-1943) : filosòfa
- Marion Bartòli (n1984), jogaira de tennis
Galariá
modificarLigams extèrnes
modificarNòtas
modificar- ↑ 1,0 et 1,1 Augustin Chassaing, Antoine Jacotin Dictionnaire Topographique... de la Haute-Loire, p. 224 https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k392965/f273.image
- ↑ Jean Arsac, Les noms de lieux en Velay, ed. des Cahiers de la Haute-Loire, 2023 (reedicion), p. 270
- ↑ Jean Arsac, Les noms de lieux en Velay, ed. des Cahiers de la Haute-Loire, 2023 (reedicion), p. 110
- ↑ https://dicodoc.eu/oc/diccionaris?option=com_dicodoc&view=search&Itemid=168&type=fr-oc&dic%5B%5D=BASIC&dic%5B%5D=OMLH&q=&q2=Sent&submit=Cercar
- ↑ [1]
|