Cuçac (Gironda)
Vila d'Occitània |
Cuçac (Cussac-Fort-Médoc en francés) es una comuna medoquina de Guiana, lingüisticament gascona, administrada prau departament de Gironda e la region de la Noèra Aquitània, ancianament d'Aquitània.
Cuçac
Cussac-Fort-Médoc | ||
---|---|---|
Lo centre dau borg de Cuçac. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 45° 06′ 53″ N, 0° 43′ 47″ O | |
Superfícia | 18,01 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
29 m 11 m 0 m | |
Geografia politica | ||
País | Guiana | |
Parçan | Medòc | |
Estat | França | |
Region 75 |
Noèra Aquitània | |
Departament 33 |
Gironda | |
Arrondiment 334 |
L'Esparra | |
Canton 3320 |
Lo Sud-Medòc (Castèthnau de Medòc avant 2015) | |
Intercom 243301447 |
CC de Medòc Estuari | |
Cònsol | Dominique Fedieu (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2019) |
2 330 ab. 2 358 ab. | |
Densitat | 116,94 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Gentilici | Cussacais, Cussacaises (en francés) | |
Còde postal | 33460 | |
Còde INSEE | 33146 |
Geografia
modificarPerimètre dau territòri
modificarToponimia
modificarLas fòrmas ancianas son Cussac (par. de ~), en 1274, Cussaco (a cappella de ~arch. Sparre), en 1326, en latin.[1] La grafia es en -c- e pas en -ss-. Cèrtas, Dauzat dèisha a causir entre un nom latin d'òme Cūcius e Cussius, mès los autes toponimistas o lingüistas son per noms en -ti- o en -tti- : Xavier Delamarre causís lo nom gallés d'òme Cūtios [2], los Féniés Cuttius devath Cutius (dens un estille que hèi supausar l'influéncia de Negre) e Bénédicte Boyrie-Fénié òpta fèrmament per Cutius. Çò que dona mèi de pes a l'ipotèsi d'un nom gallés es la localizacion daus Cuçacs dens las regions de hòrt substrat celtic : departaments de Cantal, Dordonha, Gironda, Naut Léger, Nauta Vinhana, pueis de Cucet (Alèir), atestat in Cuciaco en 886, La Baraque de Cuçan en Avairon, e l'abséncia aparenta de tot nom aparentat mèi au sud, o de tot *Cuçà en Catalonha. Lo sufixe es -acum, [3],[4],[1] latinizacion dau sufixe gallés -āco(n). Cuçac èra donc probablament una anciana granda propietat antica qu'avèva per mèste Cūtios/Cūtius/Cuttius (noms d'origina gallesa), Cūcius o Cussius (noms latins). La question del nom es pas reglada : *Cūtiacon donaré regularament *Cusac e pas Cuçac.
Istòria
modificarLo Fòrt Medòc
Es un monument istoric deu sègle XVII construisit per Sebastien le Prestre de Vauban (arquitècte militar de Louis XIV). Es un siti classat au patrimòni mondiau per l'UNESCO en 2008 dab Lo Fòrt Patè e La Citadèla de Blaia. L'ensem deus monuments fòrma lo varrolh defensiu deu Bocau de Gironda. Vauban contruisit aqueth varrolh per protegir Bordèu de las atacas deus anglés, fau protegir lo comèrci deu vin e lo comèrci triangular. Aqueths monuments ne serviren pas jamei perqué n'i avut pas jamei d'atacas.
Uei lo siti se pòt visitar, ne demora quauques bastiments e d'autes son en roeinas. Deu costat deu vilatge entram per la pòrta reiau Au dessús de la pòrta i a una esculptura deu sorelh, es l'allegoria de Louis XIV. I a un purmèr còs de garda reiau es deu costat de la terra per los soldats. Avèm un dusau còs de garda deu costat deu Bocau, per surveilhar los batèus que arribavan. Au dehens, avèva la panisseria, la citèrna, la capèla e la cosina per la vida vitanta deus soldats. En roeinas, podem véder enqüèra las traças deus ostaus deus soldats. Per lo costat militar deu Fòrt, avem un horrat aiguèr, au dehens, a despart, trobam una podrièra e canons.
Lo fòrt podèva arcuélher dinc a 300 soldats mès n'i avut pas jamei autant de personas au fòrt.
Administracion
modificar- Avant la refòrma cantonala de 2014, aplicada en 2015, la comuna èra dau canton de Castèthnau de Medòc; es adara dau canton dau Sud Medòc.
Demografia
modificar
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 008 | 700 | 892 | 831 | 958 | 1 031 | 1 044 | 1 095 | 1 122
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 183 | 1 203 | 1 210 | 1 333 | 1 407 | 1 343 | 1 309 | 1 405 | 1 432
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 351 | 1 244 | 1 083 | 952 | 905 | 863 | 904 | 870 | 711
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
785 |
792 |
824 |
1 101 |
1 318 |
1 355 |
1 692 |
1 743 |
1 794 1 819 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 950 1 977 |
2 000 2 027 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
Lòcs e monuments
modificarPersonalitats ligadas emb la comuna
modificarVeire tanben
modificarLigams extèrnes
modificarNòtas
modificar- ↑ 1,0 et 1,1 Bénédicte Boyrie-Fénié, Dictionnaire toponymique des communes, Gironde, ed. CAIRN e Institut Occitan, Pau, 2008, p. 132
- ↑ Xavier Delamarre, Noms de lieux celtiques de l'Europe ancienne, ed. Errance, 2012, p. 132, 295 e 343
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 234, a Cuissai
- ↑ Bénédicte Boyrie-Fénié, Jean-Jacques Fénié, Toponymie des Pays Occitans, edicions Sud-Ouest, 2007, p. 148