Pena (Tarn)
Vilatge d'Occitània |
Pena[1],[2],[3],[4] (Penne en francés) es una comuna lengadociana situada dins lo departament de Tarn e de la region d'Occitània, ancianament de Miègjorn-Pirenèus.
Pena
Penne | ||
---|---|---|
Lo castèl de Pena. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 44° 04′ 41″ N, 1° 43′ 52″ E | |
Superfícia | 64,04 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
489 m 280 m 93 m | |
Geografia politica | ||
País | Lengadòc | |
Estat | França | |
Region 76 |
Occitània | |
Departament 81 |
Tarn | |
Arrondiment 811 |
Albi | |
Canton 8134 |
Carmauç-2 Val de Seron, ancianament Canton de Vaur | |
Intercom 248100489 |
Comunautat de comunas del Cordés e del Causse | |
Cònsol | Jean-Luc Kretz (2014-2020) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
584 ab. 603 ab. | |
Densitat | 9,03 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Còde postal | 81140 | |
Còde INSEE | 81206 |
Geografia
modificarPenjat a un puèg rocassut que tresplomba la riba esquèrra d'Avairon, lo vilatge vièlh de Penna es dominat per las roïnas de son castèl.
Perimètre del territòri
modificarToponimia
modificarLo nom es atestat Penna, cap a 1070 segon Dauzat, cap a 1109 segon Negre. Lo mot occitan pena a lo sens de « puèg mai o mens ponchut, ròc, pinacle, cresta de montanha, cima, acrin, montanha », mas es d'origina diferenta segon los autors : de penna, mot prelatin, probablament ligur, per Dauzat e Rostaing [5],[6], d'una basa pre-indoeuropèa *penna, segon Astor (citat per Bénédicte Boyrie-Fénié). Cossí que siá, es un oronime d'origina prelatina [7]. Xavier Delamarre explica que lo mot penno-, ambe un sens de « cap, extremitat », es gallés e a de correspondents dins las autras lengas celticas [8].
Protoistòria e istòria
modificar- Dempuèi la mitat del sègle XIX, Jean-Baptiste Noulet escavèt l'espeluga dicha Lo Cosòl d'Armand a Pena, datant de l’Edat del Bronze. Los objèctes son conservats al Museum de Tolosa.
- En 580, a l'epòca dels primièrs senhors de Pena, una glèisa foguèt bastida patronizada per sant Salvi, evesque d'Albi.
- Al sègle XII e XIII foguèt bastida la glèisa actuala, orientada a l'èst e integrada dins las fortificacions del vilatge. L'absida dominava lo valat que venguèt la plaça actuala.
- En 1562, pendent las guèrras de religion, los protestants de Pena e aqueles de Montflanquin vinquèron Charry, un luòctenent de Montluc. Blasi de Montluc, al cap de l’armada reiala e dels catolics, prenguèt la vila e 700 protestants i foguèron massacrats, tanben las femnas qu'avián aparat la vila[9].
- En 1568 lo cap dels protestants Felip de Rabastens prenguèt la vila demorada catolica. La glèisa foguèt en partida destruida[10].
Quand la patz religiosa tornèt, la glèisa foguèt restaurada dins l'estil gotic occitan. Una pòrta es alara dubèrta a l'èst sul valat uèi aterrit, e la glèisa cambièt d'orientacion cap a l'oèst.
Toponimia
modificarIstòria
modificarAdministracion
modificar- Abans la refòrma cantonala de 2014, aplicada en 2015, la comuna èra del canton de Vaur; es ara del canton de Carmaux-2 Vallée du Cérou (en francés), doncas de Carmauç-2 Val de Seron .
Demografia
modificar
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2 000 | 2 092 | 2 261 | 2 174 | 2 393 | 2 267 | 2 243 | 2 201 | 2 157
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2 150 | 2 053 | 2 021 | 1 883 | 1 826 | 1 754 | 1 693 | 1 566 | 1 512
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 305 | 1 280 | 1 227 | 928 | 868 | 755 | 721 | 696 | 531
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
535 |
504 |
515 |
507 |
516 |
522 |
548 |
552 |
556 566 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
559 571 |
563 579 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
Luòcs e monuments
modificar- Vilatge medieval
- Glèisa del sègle XIII dins las muralhas.
- Espeluga de la Magdelena dels Albis.
- Castelar dominant la val d'Avairon.
-
Plaça de la Glèisa
-
Pena depuèi de la rota de la selva de Gresinha
-
Penne dempuèi la RD 33 sul causse
Personnalités liées à la commune
modificarNoel Arnaud (escrivan e editor) comprèt son primièr ostal a Pena a la fin dels an 40. En primièr estivant, s’instalèt dins lo vilatge per i demorar fins a la sa mòrt en 2003.
Nòtas e referéncias
modificar- ↑ Pojada, Patrici (2009). Repertòri toponimic de las comunas de la region Miègjorn-Pirenèus. Nouvelles Éditions Loubatières. ISBN 978-2-86266-573-3.
- ↑ «Toponimia occitana».
- ↑ Congrès permanent de la lenga occitana. «Top'Òc: Diccionari toponimic occitan».
- ↑ Institut d'Estudis Occitans. «BdTopoc–Geoccitania».
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 517
- ↑ Ernest Negre, Les Noms de Lieux du Tarn, 4e ed., Vent Terral, Energues, 81350 Andouque, 1986, p. 63
- ↑ Bénédicte Boyrie-Fénié, Dictionnaire toponymique des communes, Lot-et-Garonne, ed. CAIRN e Institut Occitan, Pau, 2012, p. 200-201, a prepaus de Pena d'Agenés
- ↑ Xavier Delamarre, Dictionnaire de la Langue gauloise, ed. Errance, 2na edicion, 2003, p. 248
- ↑ (fr)Miquel, Guerres de religion, p 234
- ↑ font : Informacion presenta dins la glèisa.
- ↑ http://www.annuaire-mairie.fr/ancien-maire-penne.html