Menèrba (Lengadòc)
Vilatge d'Occitània |
Menèrba (Minerve en francés) es una comuna lengadociana situada dins lo departament d'Erau e la region d'Occitània, ancianament de Lengadòc-Rosselhon. Capitala istorica de Menerbés, es uèi situada dins lo Pargue Natural Regional del Naut Lengadòc. Fa partida dels "Vilatges mai polits de França"[1].
Menèrba
Minerve | ||
---|---|---|
Vista generala de Menèrba. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 43° 21′ 17″ N, 2° 44′ 50″ E | |
Superfícia | 27,89 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
604 m 200 m 137 m | |
Geografia politica | ||
País | Lengadòc | |
Parçan | Menerbés | |
Estat | França | |
Region 76 |
Occitània | |
Departament 34 |
Erau | |
Arrondiment 341 |
Besièrs | |
Canton 3427 |
Sant Ponç de Tomièiras (Lonzac abans 2015) | |
Intercom 200000610 |
Comunautat de comunas de Menerbés a Carós | |
Cònsol | Didier Vordy (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
112 ab. 113 ab. | |
Densitat | 4,73 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Còde postal | 34210 | |
Còde INSEE | 34158 |
Lo gentilici es menerbés -esa[2]. (de verificar : s'agís d'un usatge provençal).
Geografia
modificarLo vilatge medieval es quilhat subre un puèg rocós isolat per doas ribièras, Cessa al sud e Brian al nòrd. L'aiga a cavat lo calcari e atal, a format de canhòns estreches. Lo vilatge es quilhat sus un esperon a la confluéncia del dos rius. Abans d'arribar al pè del vilatge, Cessa travèrsa dos ponts naturals, lo pont grand (long de 228m e naut de 6 m a 28 m) , e lo pont pichon ( long de 126 e naut de 15 m)[3]. A l'entorn de Menèrba s'espandisson los causses, replanats calcaris traucats de baumas, d'avencs, de galariás e asclats de falhas e de diaclasas.
Toponimia
modificarLas fòrmas ancianas son : ante kastro Minerba en 873, de castello Minerba, cap a 1002, Wilhermo de Minerba, de Minerba en 1127, ecclesiae S. Stephani Minervae en 1135, de Minerba en 1146, 1165, de Menerba en 1351, a la fin del sègle XIV, Menerbe, Minerbe en 1487, Ménbe en 1518, Minerbe, Minerbes en 1609, Minerve en 1740-60 e en 1770 (mapa de Cassini)[4].
Segon la majoritat dels toponimistas, Menèrba èra un luòc de culte galloroman; Menèrba ven del nom latin de la divessa Minerva, divessa de l'intelligéncia, de la saviesa e de las arts[5],[4].
Segon Jean-Pierre Chambon dins sas Notes étymologiques et philologiques [ref. insufisenta] « Cal faire remarcar que la tradition purament populara del toponime MINERVA es minoritària dins la tradicion escrita (Menerba 1351) e que lo toponime foguèt tornat latinizar après 1609 e abans 1740-1760, es a dire jos l'influéncia de frm. Minerve » (traduccion). Ni lo latin Mĭnerva, ni lo betacisme, fenomèn necessàriament tardiu en Menerbés, explican pas las fòrmas latinas o occitanas ambe -b-. Per un fenomèn semblable de dobte sus la tradicion toponimica en relacion ambe una divesse romana, i a lo cas de Dièna.
Istòria
modificarA l'Edat Mejana, la ciutat de Menèrba es potenta. Mas, al mes de junh de 1210, los crosats arribèron per combatre l'eretgia catara. La plaça es jutjada inconquistabla, Simon de Montfòrt installèt quatre catapultas (la mai coneguda se sonava "la Malvesina") e comencèt de bombardar intensivament la vila. A la fin del mes de julhet, al mièg de las roïnas, los estajants se rendèron, vencits per la calor, la set, las malautiás. Cent quaranta perfièches, que vòlián pas abjurar lor fe, foguèron cremats. Per ne saber mai se pòt agachar la vidèo del CRDP de Tolosa (en occitan). Aquela istòria inspirèt Leon Cordas, nascut a Menèrba, qu'escriguèt en 1984 un drama sonat Menèrba 1210 . En 1984 foguèt jogat sul sit[6].
Administracion
modificarDemografia
modificar
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
395 | 403 | 403
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | - | - | 266 | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | 235 | - | - | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
138 |
Cercar |
111 |
116 |
119 |
122 123 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
125 126 |
130 131 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
- En 2018 la populacion èra de 112 abitants e la densitat èra de 4,02 ab/km².
Luòcs e monuments
modificarLa candela : pan de muralha del castèl del sègle XIIIen
La glèisa Sant Esteve : sègles XIen e XIIen. S'i trapa un autar de marbre blanc, un dels mai ancians en França, datat de 456
La pòrta dels templièrs, carrièra dels martirs
La barbacana
La colomba : escultura de Jean-Luc Séverac, monument per la patz en remembrança dels catars victims del lenhièr de 1210
La Malvesina : còpia del trabuc mai potent del sètge de 1210,
Lo musèu Hurepel : prepausa de dioramas (figurinas d'argila mesas en scena) que contan l'epopèa catara.
Lo musèu d'arqueologia e de paleontologia : s'i trapan las pèças trobadas dins Brian coma de trilobits de 500 milions d'annadas que son los fossils los mai vièlhs de França. Son tanben expausats d'òsses de dinausaures.
Personalitats ligadas amb la comuna
modificarLeon Còrdas
Veire tanben
modificarLigams extèrnes
modificarNòtas
modificar- ↑ http://www.les-plus-beaux-villages-de-france.org/fr/minerve-0
- ↑ http://toscanoreinat.chez-alice.fr/dicom.pdf
- ↑ http://www.herault-tourisme.com/articles/minerve-cite-cathare-site-touristique-587-1.html
- ↑ 4,0 et 4,1 Frank R. Hamlin, Toponymie de l'Hérault, Dictionnaire Topographique et Étymologique, Éditions du Beffroi e Études Héraultaises, 2000, p. 246
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 447, a Ménerbes
- ↑ L'épopée cathare Tome 1 de Michel Roquebert Editeur Privat P355-358